Sreda, 10.03.2010.

Gladuju i optužuju

Štrajk u „Metalu“ u Apatinu počeo je još 16. novembra prošle godine zbog neisplaćenih zarada i doprinosa, a ovih dana, ukoliko štrajkači ne budu zadovoljni sudskom odlukom, biće radikalizovan - većina štrajkača stupiće u štrajk glađu.
Dušan Šijan, predsednik Samostalnog sindikata i Štrajkačkog odbora, rekao je Danasu da su se radnici obratili sudu tražeći svoje zarade. Prošlog meseca, u dva navrata, svoje nezadovoljstvo štrajkači iz „Metala“ pokušali su da iskažu blokadom puta Apatin - Novi Sad, ali ih je policija sprečila.
„Metal“ je pre privatizacije imao 76 radnika. Sada ih je 34, a štrajkuje 20. Većinski vlasnik Marinko Gavrić iz Novog Sada u decembru je „podelio“ desetak otkaza, ali je otpuštene radnike inspekcija rada vratila na posao. Polovinom februara gazda je poslao spisak sa imenima radnika koji su proglašeni viškom, na kojem je deset članova IO Samostalnog sindikata i predsednik Dušan Šijan.
- Oberučke bismo prihvatili da budemo proglašeni viškom i odemo na evidenciju Službe za zapošljavanje, ali sa isplaćenim zaradama, otpremninom i doprinosima za penziono osiguranje. Ali gazda kaže da nema para - ističe Šijan.
Slobodan Lončarević, predsednik Opštinskog veća SSS ističe da je vlasnik ispunio samo jedno obećanje - kada je zaposlenima povezao radni staž od novembra 2008. do juna 2009. i isplatio dve plate na pritisak sindikata i pokrajinske administracije. On kaže da mu je Gavrić zabranio posete radnicima.
Štrajkači su uputili pisma na razne adrese u Republici, Pokrajini, opštini, a finansijsku policiju i tužioca pitaju zašto ne pokreću postupak protiv Gavrića „kada se zna da je radnike isplaćivao na crno“. Pokrajinskog sekretara za rad podsećaju da je obećao jednokratnu pomoć od 5.000 dinara, pa se više ne javlja.(Đ. Kukić, Danas)

Subota, 06.03.2010.

Crepovi sa krovova padaju na prolaznike

Nekoliko kuća u centru i blizini centra Apatina svakodnevno predstavljaju opasnost za prolaznike, posebno u noćnim satima i za vreme vetrova i snega. Iako sa trošnih krovova otpadaju crepovi direktno na ulicu, u opštinskoj inspekciji tvrde da su nemoćni. Inspektori kažu da jedino mogu da o trošku budžeta lokalne samouprave sami ruše kuće, „što im se ne isplati“.

Apatinac Lazo Dubajić zamalo je stradao u Ulici Nikole Tesle prolazeći pored godinama ruinirane kuće koja je u tom trenutku počela da se urušava.
- Posle šetnje dolazeći zamišljen sa obale Dunava prema kući u Nikole Tesle, nisam obratio pažnju da troatar pored trošne kuće svi izbegavaju. Odjednom je krov počeo da se urušava, a grede da pucaju. Jedva sam stigao da umaknem na kolovoz sačuvaši tako živu glavu - priča Dubajić.
Pod naslagama snega ova kuća je bila opasnost i za Daneta Miljkovića koji je sa unukom prolazio pored dotrajale kuće.
- Nisam se uplašio za sebe koliko za unuče kada se sneg zajedno sa crepovima sručio na trotoar - kaže Miljković tvrdeći da su za dlaku on i unuk izbegli možda i ozbiljnije povrede.
U opštinskoj komunalnoj inspekciji imaju registrovane sve kuće opasne za prolaznike. Nažalost, kažu, oni su nemoćni.
- Sve vlasnike ruiniranih kuća smo obavestili da su dužni da obezbede objekat. Neki od vlasnika su u inostranstvu i ne mare za naša upozorenja. U nekim kućama je više vlasnika koji ne mogu da se dogovore ko treba da održava nasledstvo. U slučaju kuće u Srednjoj ulici vlasnik je otvoreno rekao da nema novca da je sanira. U Ulici Ive Lole Ribara pivara je otkupila kuću, ali već dve godine ona propada i preti urušavanjem i bezbednosti prolaznika - kaže Nikola Marčeta, šef opštinske inspekcije.
Zbog čestih pritužbi Apatinaca inspekcija je za sada obezbedila jedino ograde za jednu kuću u Glavnoj ulici i za kuću u Srednjoj.
U selima apatinske opštine je još ružnija slika i ruiniranih kuća je daleko više nego u Apatinu. Mnoge kuće više nemaju vlasnike jer su domaćinstva ostala bez naslednika ili su se ljudi iselili u gradove ili inostranstvo.(S.P.Špero, Blic)

Budžet proveravaju revizori

Opštinsko veće odlučilo je da angažuje revizora za proveru završnog računa opštinskog budžeta za 2009. godinu. Konačnu odluku o tome usvojiće odbornici na martovskoj sednici. S obzirom na to da je pre angažovanja revizora potrebno odabrati revizorsku kuću sazvana je vanredna sednica.Prema Zakonu o budžetskom sistemu propisano je da se završni račun budžeta priprema u skladu sa međunarodno prihvaćenim računovodstvenim standardima i da sadrži i izveštaj eksterne revizije o finansijskim izveštajima koji su sastavni deo završnog računa budžeta te je neophodno da se tome povinuje i lokalna samouprava, rečeno je na sednici.(J.Prelčec, Dnevnik)

Četvrtak, 04.03.2010.

Šariću uzimaju firmu u Sonti

Poljoprivredno dobro „Mladi borac“ u selu Sonta u opštini Apatin biće prvo u zahtevu Specijalnog tužilaštva za oduzimanje preduzeća Darku Šariću (41), osumnjičenom za organizaciju šverca 2,7 tona kokaina, saznaje „Blic“.

- Zahtev će uskoro biti podnet, pitanje je dana, i njime će se tražiti privremeno oduzimanje preduzeća „Mladi borac“ jer su skupljeni dokazi da je Šarić direktno uložio novac. Na njemu će biti da dokaže da novac za kupovinu ovog poljoprivrednog dobra potiče iz legalnih izvora - kaže za „Blic“ izvor blizak istrazi.
Poljoprivredno dobro „Mladi borac“ je u Agenciji za privredne registre upisano kao akcionarsko društvo sa 70 odsto državnog vlasništva, sa 44 zaposlena i u posedu ima svojih 305 hektara i još 1.300 hektara tuđe zemlje koju obrađuje. Član Upravnog odbora „Mladog borca“ je advokat Radovan Štrbac (53), koji je uhapšen zbog sumnji da je za Šarića kupovao preduzeća u Srbiji i tako prao novac od kokaina. On je praktično zakupio „Mladi borac“ od Akcijskog fonda Srbije 2. jula 2009. tako što je isplatio sve dugove, kako se sumnja Šarićevim parama, i od tada uzima celokupnu zaradu. Odluku da Štrbac vodi preduzeće doneo je Upravni odbor „Mladog borca“.
Preduzeće je registrovano za gajenje žita, drugih useva i zasada, kao i za spoljnotrgovinski promet i usluge u spoljnotrgovinskom prometu. Prema finansijskom izveštaju, zarada firme u 2008. godini je bila 1.134.000 dinara.
Zanimljivo je da je vlasnik „Mladog borca“ do 31. marta 2009. bio biznismen Mile Jerković, koji je saslušavan zbog poslovne saradnje sa Šarićem. Jerković je 24. septembra 2006. na aukciji Agencije za privatizaciju u Novom Sadu, zajedno sa preduzetnikom Bojanom Mastilovićem, kupio poljoprivredno dobro za 32 miliona dinara, što je bilo 4,5 miliona dinara više od početne cene. U preduzeću je tada bilo 55 zaposlenih, a bilo je u poslovnom minusu od devet miliona dinara, dok je dobavljačima dugovalo 56 miliona.
Jerković je tada izjavio da je „Mladi borac“ uzeo za ćerku Višnju i da će ga „modernizovati“. Međutim, zbog neispunjenih obaveza Agencija za privatizaciju raskida ugovor sa Jerkovićem i preduzeće prelazi u Akcijski fond 31. marta 2009. Nakon toga odlukom Upravnog odbora, koji čine predsednik Željko Kiš i članovi Koviljko Pisar, Zlatan Pavlović, Jovo Bokan, preduzeće je preuzeo advokat Štrbac, koji im se pridružuje kao član UO. Jerković je javno izjavio da ga je sa Šarićima upoznao advokat Štrbac.
- Kada sam upoznao Štrpca, upoznao sam i Šarića. Njih poznajem oko dve godine i bio sam u dobrim odnosima sa Šarićima - rekao je tada Jerković.
Zbog šverca cigareta iz Hrvatske Vrhovni sud Srbije je Jerkovića jula 2009. osudio na tri godine zatvora, ali on još nije upućen na izdržavanje kazne jer se razmatra njegov prigovor na pravosnažnu presudu.(Vuk Z. Cvijić , Blic)

Sreda, 03.03.2010.

Ukidanje odluke o stipendiranju

Od usvajanja Odluke o stipendiranju dece žrtava ratova vođenih na teritoriji bivše SFRJ od 1991. i žrtava agresije NATO snaga na SRJ, decembra 2004. godine, iz budžeta opštine finansirano je školovanje 41 učenika osnovne, srednje i visoke škole.
S obzirom na to da je od poslednjih ratnih dejstava proteklo više od deset godina, Opštinsko veće je predložilo odbornicima SO da ovu odluku stavi van snage.
Svi oni koji su stekli pravo na stipendiranje po osnovi ove odluke i nadalje će dobijati nadoknadu u skladu sa ugovorom.(J.Prelčec, Dnevnik)

Utorak, 02.03.2010.

Novac građana umnožavaju fondovi

Krajnji rok do kojeg bi Savet Mesne zajednice Apatin trebalo da pokrene inicijativu za uvođenje novog samodoprinosa je sredina jula ove godine.Pre toga mora se utvrditi šta će se od komunalne infrastrukture graditi novcem samoprinosa, a to će biti tema na narednim sastajanjima Saveta. Inače, ove godine ističe samodoprinos od tri odsto na primanja koji je uveden pre deset godina i time se zaokružava 42 godine koliko građani Apatina izdvajaju novca za komunalnu infrastrukturu iz samodoprinosa.
- Veoma je važno da se građani sad izjasne o tom da li su za uvođenje samodoprinosa jer je taj novac inicijalni kod konkurisanja kod raznih fondova. Naime, lane je od samodoprinosa od tri odsto prikupljeno oko 60 miliona dinara, a urađeni su poslovi vredni oko 200 miliona dinara jer smo imali novac za učešće na konkursima i gotove planove. Sve su to projekti čija realizacija omogućava bolji kvalitet života od uređenja puteva do izgradnje fekalne kanalizacije i zamene vodovodnih cevi - rekao član Saveta i zamenik predsednika Opštine Miodrag Bakić.
Od 2004. godine građani Apatinske opštine izdvajaju i jedan odsto za troškove opreme za prvorođeno dete u visini od 500 evra, kao i troškove sahranjivanja. Članovi Saveta Mesne zajednice Apatin većinom glasova prihvatili su izveštaj o radu, finansijski izvaštaj za prošlu i program rada Mesne zajednice za ovu godinu. Saglasnost na sve pomenute dokumente uskratili su članovi Saveza sa liste Demokratske stranke i Srpske napredne stranke, njih ukupno pet, a to su stranke koje su u opoziciji u opštinskoj vlasti.
- Ne možemo da prihvatimo finansijski izveštaj za prošlu godinu jer je isplaćeno 7.670.000 dinara za spomenik Nikole Tesle za budući trg u Apatinu. U vreme sveopšte besparice neodgovorno je da se kupuje spomenik i planira izgradnja Trga Nikole Tesle za šta je u ovogodišnjem finansijskom planu predviđeno 15 miliona dinara. O tome se nismo ranije dogovarali i uveren sam da bi te investicije trebalo da sačekaju neko bolje vreme - rekao je Dragan Hrnjak. Njegovom mišljenju su se priključili i Sreto Miličević, Danijela Gojić i Milenko Gnendinger svi iz Demokratske stranke kao i Sanja Latinović iz Srpske napredne stranke.
- Odluka o uređenju Trga Nikole Tesle je doneta pre dve godine što je i bilo logično jer je uređenje prostora budućeg Trga nastavak uređenja glavne apatinske ulice. Privodi se kraju plan uređenja i po njemu bi u toku ove godine trebalo da se reši problem građana u Nušićevoj ulici u vezi sa saobraćajnom komunikacijom i atmosferskom kanalizacijom. Činjenica da je za te radove predviđeno 15 miliona dinara ali će se raditi samo ukoliko se obezbedi novac - rekao je direktor Direkcije za izgradnju Milan Pavković.

POMOĆ ZA LEČENJE
Savet MZ Apatin doneo je odluku da se za lečenje lekara specijaliste medicine rada u Apatinu dr Milana Baste u Moskvi, izdvoji 100.000 dinara. Kako je rečeno, sve više je zahteva građana kojima je novac potreban za lečenje u inostranstvu zbog čega će Mesna zajednica predložiti izmenu odluke o samodoprinosu od jedan odsto kako bi se lakše obezbedio novac za tu namenu.(J.Prelčec, Dnevnik)

Subota, 27.02.2010.

Novi proizvodi za domaće i strano tržište

Predsednik Izvršnog veća Vojvodine dr Bojan Pajtić, simboličnim presecanjem vrpce, otvorio je juče u Apatinu pogon preduzeća D.O.O. „LBB Frigo" za preradu ribe.

- Program pogona novih tehnologija je jedan od najuspšenijih programa Pokrajinske vlade. Ovaj pogon zaposlio je novih 21 radnika, a biće uključeno i 15 kooperanata. Pogon, 69 po redu koji otvaramo, je najviše tehnologije po svim svetskim standardima i ono što je najvažnije to je da će najveći deo proizvoda ovog pogona ići u izvoz - rekao je dr Bojan Pajtić, nakon razgledanja pogona.

Objekat obuhvata poslovnu zgradu, proizvodno-prerađivački deo i hladnjače, ukupne površine 1.200 kvadratnih metara. Izgrađen je delom sredstvima koje je obezbedio Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj APV, u visini od 16,3 miliona dinara, kreditom Fonda za razvoj, u visini od 20,2 miliona, kao i iz sopstvenih sredstava. Komisija za procenu vrednosti procenila je vrednost pogona na 172.894.199 dinara.
- „Frigo” će isporučivati i do četiri puta više robe godišnje, odnosno oko 4.000 tona, a znatno će se proširiti i asortiman proizvoda. To se odnosi pre svega na nove proizvode koji će se ponuditi domaćem, ali i inostranim tržištima - rekao je direktor poslovne jedinice LBB „Frigo” doo i jedan od vlasnika firme Dragan Počuča, dodajući da je kapacitet novog proizvodnog pogona takav da je najveći ne samo u Srbiji nego i u širem regionu.(J.Prelčec, Dnevnik)

Petak, 26.02.2010.

Otvoren novi pogon kompanije LBB Frigo u Apatinu

U Apatinu je danas otvoren novi pogon za preradu ribe u preduzeću LBB Frigo, čija vrednost iznosi oko 173 miliona dinara, saopštio je Pokrajinski sekretarijat za informacije.
Kako se navodi u saopštenju, Vlada Vojvodine je preko Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj za izgradnju novog pogona izdvojila oko 16 miliona dinara, preko Programa novih tehnologija i novih materijala.
Pogon za preradu ribe nalazi se na oko 1.000 kvadratnih metara i snabdeven je najsavremenijom opremom za preradu ribe, plodova mora i proizvodnju ribljih prerađevina po novoj tehnologiji, linijom za pakovanje i komorama za čuvanje proizvoda.
Godišnji obim prerade iznosi 1.500 tona, a osim plasmana na domaćem tržištu, planiran je izvoz u Rusiju, Italiju i zemlje regiona, navodi se u saopštenju i dodaje da je planiran godišnji prihod tri miliona evra.
Otvarajući novi pogon predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić je rekao da je ovo 69. pogon novih tehnologija koji se sufinansira iz budžeta Vojvodine, preko Programa novih tehnologija i novih materijala.
"Sufinansiranje izgradnje pogona po novim tehnologijama jedan je od najuspešnijih programa pokrajinske vlade, koji daje izuzetne rezultate u pogledu razvoja naše privrede, jačanje njene konkurentnosti i novog zapošljavanja", rekao je Pajtić.
On je naveo da je tokom poslednje tri i po godine preko ovog programa zaposleno oko 18.500 ljudi, a da će u LBB Frigo biti zaposleno 36 ljudi, neposredno ili kroz kooperaciju.
Pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj Dragoslav Petrović rekao je da je danas otvoren konkurs za Program novih tehnologija za 2010. godinu, za šta je pokrajinska vlada odvojila 455 miliona dinara.
On je pozvao sva registrovana privredna društva sa teritorije Srbije da ulažu svoja sredstva, a Vlada Vojvodine će u investicijama učestvovati u iznosu do 49 procenata.
"Jedini uslovi su da projekti obezbeđuju barem 20 novih radnih mesta, da je investicija na teritoriji Vojvodine i da se njome bitno povećavaju kapaciteti konkurentnosti privrede Srbije na inostranom tržištu", rekao je Petrović.
Dodao je da će prednost imati projekti koji doprinose razvoju razvijenih sredina, koji imaju težište na održivom razvoju i koji se odnose na energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije.(Beta)

Petak, 19.02.2010.

Umesto devet plata Gavrić podelio otkaze

Policija je ponovo sprečila radnike apatinskog „Metala“ da blokiraju regionalni put za Novi Sad. Kada su sprečeni da izvedu blokadu ove saobraćajnice, radnici su pištaljkama, transparentima i uzvicima, protestovali protiv većinskog vlasnika Marinka Gavrića iz Novog Sada, navodeći da im duguje devet plata i doprinose za zdravstveno i penziono osiguranje. Posle protesta u gradu, radnici su se povukli u fabrički krug.

Radnici „Metala“ su juče bili više ogorčeni na većinskog vlasnika, nego na pre 10 dana, kada su takođe protestovali na ulici. Gavrić, kako kažu, ne samo da nije ispunio obaveze, već je 10 radnika proglasio tehnološkim viškom. Svi oni su članovi Izvršnog odbora sindikata metalaca.
- Kada smo 12. februara protestovali na ulici, Gavrić nam je rekao da će nam isplatiti zarade kada bude imao novca. Već 16. februara je poslao spisak 10 štrajkača, koje je proglasio tehnološkim viškom. Mnogi se ne bi protivili da ih u tom statusu pošalje na biro, kada bi im prethodno platio zaostale zarade, doprinose za penziono i otpremninu, ali mu to ne pada na pamet - kaže Dušan Šijan, predsednik Sindikata „Metala“.
Šijan postavlja pitanje - šta radi finansijska policija koja, kako on kaže, ima dokaze da je Gavrić utajio porez i plaćao radnike na crno u vidu pozajmica.
Neki od radnika su rekli da bi prekinuli štrajk i počeli da rade kada bi im većinski vlasnik bar uplatio doprinose za socijalno-zdravstveno osiguranje.
- Svi radimo sa metalom na mašinama. Šta će biti ako se neko povredi? Ne možemo kod lekara jer nemamo markice za zdravstvene knjižice - kaže Adam Petrović.
Stevan Ristić mesecima nema novac za preko potrebne lekove i ogrev. Posle 33 godine u „Metalu“ bukvalno nema ni za hleb. Suzana Bah, koja je u ovoj firmi provela skoro ceo radni vek, sa strahom gleda na budućnost.
- Nikome nisu potrebni radnici koji su stari 50 i više godina. Pijem „bensendine“ i samo tako mogu da izdržim. Uskoro neću imati novac ni za umirujuća sredstva - kaže Bahova.
Gavrić je već davao otkaze radnicima koji su učestvovali u štrajku, ali ih je inspekcija za rad vratila na posao. Iste radnike je sada proglasio tehnološkim viškom.
- Ima mnogo posla za inspekciju rada. Do sada je Gavrić ispunio samo jedno obećanje, kada je radnicima povezao radni staž od novembra 2008. do juna 2009. godine i isplatio dve plate na pritisak opštinskog sindikata i pokrajinske administracije - kaže Slobodan Lonačarević, predsednik Samostalnog sindikata opštine.
Radnici „Metala“ su poručili da će nastaviti štrajk do ispunjenja zahteva.

ZABRANJEN ULAZ PREDSEDNIKU SINDIKATA
Franja Strugar, zamenik direktora „Metala“, saopštio je Slobodanu Lonačareviću, predsedniku Samostalnog sindikata Apatina, da mu je Marinko Gavrić zabranio ulazak u preduzeće.
- Sindikat je od početka podržavao protest radnika i zbog toga mi je zabranjen ulazak u fabriku - rekao je Lončarević.(S.P.Špero, Blic)

Subota, 13.02.2010.

Svečana akademija za Dan državnosti

Dan državnosti Republike Srbije biće u Apatinu obeležena Svečanom akademijom u Domu kulture, u ponedeljak, 15. februara, u 18 časova. O Sretenjskom ustavu govoriće profesor istorije Dalibor Dragović, a u kulturno umetničkom programu učestvovaće Gardski hor „Jedinstvo” i Gradsko kulturno umetničko društvo „Dunav”.
U toku prepodneva delegacije opštine i boračkih organizacija položiće vence na spomen obeležja u parku ispred Doma kulture u Apatinu.(J.Prelčec, Dnevnik)

Posao za 114 pripravnika

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Nacionalna služba zapošljavanja raspisali su konkurs za zapošljavanje 16.000 pripravnika. Reč je o programu zapošljavanja mladih do 30 godina koji su završili srednju, višu ili visoku školu i nemaju radnog iskustva. Na konkurs se mogu javiti samo privatni poslodavci koji imaju želju da zaposle pripravnike. Konkurs je otvoren do ispunjenja kvote, a za apatinsku opštinu to je ukupno 114 pripravnika i to 34 sa višom i visokom i 80 sa srednjom stručnom spremom.(J.Prelčec, Dnevnik)

Sreda, 10.02.2010.

Vanja putuje na operaciju srca

Vanja Pilipović (18), srednjoškolka iz Sonte, danas će u pratnji roditelja otputovati u Beč na pregled i transplantaciju srca. Odlazak na čuvenu bečku kliniku bio je krajnje neizvestan, jer je za operaciju potrebno 100.000 evra.

Roditelji toliko novca nisu imali, a Republički zavod za zdravstveno osiguranje je odbio da plati operaciju. Vanji su pomogli vršnjaci iz razreda i dobri ljudi iz Srbije i dijaspore, koji su sakupili 100.000 evra kako bi Vanja ozdravila. Perica Pilipović, otac obolele devojke, veoma je srećan. Zahvaljuje dobrim ljudima iz zemlje i dijaspore, od kojih neki jedva sastavljaju kraj sa krajem, ali su pritekli u pomoć. Perica sa Vanjom i suprugom danas odlazi na čuvenu austrijsku kliniku, na kojoj će posle pregleda Vanji biti presađeno srce, koje trenutno radi sa 10 odsto snage. - Beskrajno sam zahvalan svima koji su nam pritekli u pomoć kada nam je bilo najteže. Iznos od 100.000 evra je bio ogroman, ali ljudska humanost može da savlada svaku prepreku - kaže Perica Pilipović. Srećni su i meštani sela Sonta u kome Pilipovići žive. Vanji žele sve najlepše i sigurni su u umešnost čuvenih bečkih hirurga. Sonćani su dali koliko su mogli, ali su strepeli da li će se sakupiti dovoljno novca za operaciju.

- Dobri ljudi su pomogli i to je dokaz da i za malog čoveka ima spasa. Ljudi, uprkos krizi, imaju saosećanje i volju da pomognu onima koji su u nevolji - kaže Marko, sused porodice Pilipović.
Vanju će u Beču operisati čuveni kardiohirurg dr Andreas Cimerman. Tačan datum operacije nije utvrđen, ali dr Cimerman najavljuje da će to biti veoma brzo. Dok Vanja bude boravila u Beču, sa njom će biti majka Biljana, a otac će se vratiti u Sontu, da po nalozima lekara pripremi prostorije, u kojima će Vanja boraviti posle operacije.
Mnogi su još uvek šokirani odnosom predstavnika Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, koji su saopštili da država neće platiti Vanjinu operaciju jer ima više od 18 godina. U tom trenutku obolela srednjoškolka je imala samo dva meseca više.

KONCERT ZA VANJU
Pošto će za kontrole posle operacije Vanji biti potrebno još novca, njeni prijatelji iz razreda, sportisti i estradni umetnici i dalje će sakupljati novac. Jedna od takvih manifestacija je koncert, koji će „Ćuta bend” organizovati u Prigrevici. Na njemu će učestvovati mnogi pevači, između ostalog i Luis. Koncert je besplatan, a na ulazu u halu će stajati kutija za dobrovoljne priloge.(S.P.Špero, Blic)

Otkaz čeka 22 radnika

Zaposleni u AD „Metal” u Apatinu, njih 22, od ukupno 34 zaposlenih, pokušalo je juče da radikalizuje štrajk, blokadom regionalnog puta Apatin-Bogojevo, koji prolazi ispred firme. Put nije blokiran, jer ih je policija, prilikom najave štrajka, upozorila da blokada saobraćajnice nije dozvoljena. Da bi se ta zakonska odredba i poštovala, na licu mesta bila je i policija koja je živim zidom onemogućavala svaki, eventualni izlazak na saobraćajnicu. Štrajkači su, sa transparentima, izašli samo ispred svoje firme.

Zaposleni u ovom apatinskom kolektivu čiji je većinski vlasnik Marinko Grujić, tokom prošle godine nekoliko puta su, zbog neisplaćenih zarada, obustavljali proizvodnju, a od 16. novembra prošle godine do danas, štrajk nisu ni prekidali.U međuvrenenu je organizovan i razgovor u SO sa predstavnicima opštine, pokrajinskim sekretarom za rad i zapošljavanje Miroslavom Vasinom dva puta, a jednom je tim razgovorima prisustvovao i većinski vlasnik firme. Tom prilikom Gavrić je obećao da će u toku januara isplati četiri, od 11 zaostalih zarada, da će pokrenuti aktivnost na povezivanju radnog staža zaposlenima i uplatiti doprinos za zdravstveno isiguranje zaposlenih.

- Od svih obećanja do sada smo dobili samo dve zaostale zarade u januaru, a ne četiri kako je obećano, a Gavrić nije ispunio ni obaveze državi. Stoga smo odlučili da nastavimo štrajk. U početku su svi, osim jednog zaposlenog, bili u štrajku, a sada nas je ostalo 22. Mi ćemo istrajati, jer se ova agonija mora razrešiti. Obraćali smo se svim državnim organima, ali odgovora nema - rekao je predsednik osnovne organizacije sindikata u kolektivu Dušan Šijan.
Podršku štrajkačima dao je i predsednik OV SSS Slobodan Lončarević, predsednik međuopštinskog sindikata metalaca Zapadnobačkog upravnog odbora Tomislav Knezi, kao i članovi sindikalnih organizacija iz ostalih apatinskih preduzeća: „Dunav”, Borogradilište i Vojvodinašume, Šumska uprava Apatin.
Većinski vlasnik AD „Metal” Marinko Gavrić je, u telefonskom razgovoru sa novinarima istakao da će sve obaveze radnicima izmiriti krajem marta ili početkom aprila, kada dobije novac za obavljeni posao, koji je pre štrajka bio namenjen Apatincima, ali je zbog obustave rada, dat drugim firmama. Da su Apatinci prihvatili da rade, bili bi rešeni i problemi, ovako, istakao je Gavrić, sva 22 radnika koja su u štrajku, zapravo su tehnološki višak i s njima će biti raskinut ugovor o radu.(J.Prelčec, Dnevnik)

Utorak, 09.02.2010.

Policija blokirala radničku blokadu puta

Kordon policije sprečio je danas radnike “Metala“ iz Apatina da blokiraju put Apatin-Prigrevica. Sukoba nije bilo.
Dvadeset dva od trideset četiri radnika “Metala“ štrajkuju od 16. novembra prošle godine, i zahtevaju od poslodavca zaostale plate i osiguranje.(RTV)

 

 

 

Ne žele skulpturu čaplje na pristaništu u Apatinu

Na popularnom „Fejsbuku" otvorena je stranica pod nazivom „Peticija za uklanjanje sive čaplje na pristanu u Apatinu". Za veoma kratko vreme, ova stranica postala je veoma popularna, posebno među mlađim Apatincima.

Ovoj grupi se pridružilo više od 730 članova, ali se broj onih koji smatraju da skulpturu čaplje treba ukloniti svakodnevno povećava. Skulptura sive čaplje je postavljena na pristanu za putničke brodove, pre nepunih mesec dana. Delo novosadskog umetnika Nikole Simijanovića, koje je nazvao „Anja", napravljeno je od prohroma. Visoko je osam metara i, po oceni više od 700 Apatinaca, potpuno odudara i remeti sklad ambijenta gde je postavljeno, na gradskom šetalištu uz Dunav, između pravoslavnog hrama i čarde „Zlatna kruna".

- Peticiju smo pokrenuli, pre svega, zato što je ova skulptura jedno ruglo, koje svojim izgledom narušava izgled šetališta. Tokio ima Godzilu, Apatin čaplju! S druge strane, ona je predstavljena kao „simbol Apatina, tako da će lađari moći da prepoznaju da je tu negde kapija koridora 7".
Mi se pitamo zašto čaplja da dočekuje brodove? Ona jeste autohtona ptica u ovom regionu, ali nikad nije bila, niti ubuduće treba da bude simbol Apatina. Pošto je Apatin oduvek bio grad ribara, daleko logičnije je da simbol grada bude upravo neka riba, recimo šaran, koji se uostalom nalazi i na grbu grada - objašnjava jedan od administratora grupe, mladi advokat Vladimir Simin.
Većina Apatinaca je navela da čaplju treba ukloniti kako bi se vratile toplina i pitomost šetalištu uz Dunav.
- Svi postojeći objekti su odlično ukomponovani u ambijent. Dve letnje terase, sa drvenim ogradama prepunim cveća i pogledom na reku, nedaleko od njih pravoslavni hram i prelep parohijski dom, sa uređenim parkom, šetalište sa bezbroj drvenih klupa i kandelabera... Siva čaplja je narušila postojeću harmoniju, svojom veličinom, oštrim ivicama hladnog metala, od kog je napravljena. Kao da je pobegla iz nekog lošeg SF filma - navodi jedna od potpisnica peticije.
Slično razmišlja još jedan od članova ove grupe na „Fejsbuku", dodajući da je bilo svrsishodnije da su pare, date za čaplju od metala, otišle ornitolozima da povećaju populaciju sive čaplje u prirodnom rezervatu „Gornje Podunavlje".
- Bez namere da komentarišem i osporavam umetničku vrednost ovog dela, podržavam sugrađane koji se zalažu da se ono ukloni sa pristana, a iz razgovora sam zaključio da ih je poprilično, posebno mlađih. O ukusima ne treba raspravljati, međutim i sam delim njihovo mišljenje, ni meni se ne dopada ova skulptura, posebno ne u prostoru gde je postavljena - kaže profesor Milan Dražić, šef odborničke grupe opozicionog Pokreta za Apatin.(J.Miljuš, Press)

Zemlja i kuće u paketu

Žitelji zaseoka Kudeljara, koje se nalazi dva do tri kilometara od centra sela Sonte, u apatinskoj opštini, ovih dana ne malo su se uznemirili kada su saznali da je, od kraja prošle godine, vlasnik svih kuća i okućnica postao poljoprivrednik iz Sonte Marin Šegrt. On je sklopio kupoprodajni ugovor sa novosadskom firmom AD „Vijadukt” o kupovini nešto više od 44 hektara zemlje. Međutim, osim poljoprivrednog zemljišta, tu je i 17 kuća, sa po dva stana, dvorišta, kanali, šuma, putevi, nekadašnja močila kudelje, na ukupno 22 parcele.
- Zemljište je „Užariji”, sa sedištem u Apatinu, jer je u Sonti bio je deo proizvodnje, poklonilo sonćansko poljoprivredno preduzeće, „Mladi borac” - govori Stamenko Veličković, koji sa suprugom živi od nadoknade sa Tržišta rada, jer je ostao bez posla, kao i njegova supruga Ljubica. Niko iz ovog zaseoka ne radi, jer zatvaranjem pogona u Sonti svi su ostali bez posla, a više od polovine njih prima socijalnu pomoć.
U zaseoku pune 42 godine živi i Marija Mihaljev, koja ističe da svi plaćaju državi porez, struju. Dok su imali posla, ulagali su kao i drugi u zaseoku, u svoje stanove.
- Kada nas nije posetio sadašnji vlasnik Marin Šegrt, rekao nam je da nas za sada neće terati, ali da ćemo za stanove morati dati po hiljadu evra, pa će pozvati geometre da se obeleže posedi – kaže Ljubomir Bačić.
Ogorčena je i Marta Mihaljev koja u ovom zaseoku živi od 1964. godine, pitajući se kuda sada da ide. Porodica Marka Jakšiča koji je u „Užariji” radio 21 godinu ovde živi 35 godina, Milan Ćićin od 1958. godine. Tu mu se rodio i sin koji je zagazio u četvrtu deceniju, a niko, ni sin, ni supruga, ni on, nemaju posla. Porodica Nedeljka Nastasića ove živi 15 godina, a devetnaestogodišnji Marijan Vidaković od samog rođenja, sa svojim roditeljima.
- Zatražili smo pomoć od Mesne zajednice Sonta, a bili smo i na razgovoru u SO Apatin, gde nam je zamenik predsednika opštine Miodrag Bakić obećao pomoć - dodaje Željko Čenić.
- Bio sam zainteresovan samo za zamljište, međutim uslov je bio da kupim i stambene objekte. Sve sam to platio 40.000 evra na osnovu hipotekarnog kredita na ovu imovinu od Pro kredit banke. Posetio sam sve ljude u zaseoku i rekao im svoje uslove. Kao vlasnik imam pravo na takav zahtev. Svi koji to žele, mogu pola sume od hiljadu evra da plate prilikom potpisivanja predugovora, a ostalo posle - rekao je Marin Šegrt.
Mali acionari „Užarije”, njih trenutno 297, tvrde dasu iste parcele prodate već četvrti put jer je 200 svoje akcije iz ove apatinske firme predalo Aukcijskom fondu kako bi dobili besplatne akcije od države, tvrde da su parcele u Sonti sada prodate po četvrti put. Stoga će Udruženje malih akcionara „Užarije” zatražiti od Agencije za privatizaciju i drugih nadležnih državnih organa da preispita celokupan postupak privatizacije „Užarije” Apatin, sa oko 500 zaposlenih, koji su svi ostali bez radnog mesta. Kupca, iako je bio u obavezi, nije nastavio kontinuitet proizvodnje, a celokupna aktivnost se svodila da preprodaju imovine.(J.Prelčec, Dnevnik)

Ponedeljak, 08.02.2010.

Dražić: Šarićevom advokatu bez naknade dato 1.260 hektara

Šef odborničke grupe opozicionog „Pokreta za Apatin" u SO Apatin Milan Dražić tvrdi da je zemljište sonćanskog Poljoprivrednog preduzeća „Mladi borac" dato bez naknade Radovanu Štrpcu, advokatu narko-bosa Darka Šarića i Mileta Jerkovića.

- Mile Jerković je kupio firmu „Mladi borac" iz Sonte. Naravno, pošto je po običaju nije isplatio, privatizacija je poništena u aprilu 2009. godine. Ali nepuna tri meseca kasnije, početkom jula 2009. godine, 1.260 hektara najkvalitetnijeg zemljišta „Mladog borca", inače državnog vlasništva, dato je bez ikakvih novčanih obaveza prema zatečenim dugovima, računima i radnicima, advokatu Radovanu Štrpcu. Indikativno je da je pomenuti advokat istovremeno advokat Mileta Jerkovića i narko-bosa Darka Šarića - kaže Dražić, pitajući se kakva je uloga u ovom poslu predsednika opštine Apatin Živorada Smiljanića i njegovog sekretara, savetnika i osobe od najvišeg poverenja, Jove Koraća, inače advokata iz Apatina.

- Zna se da su predsednik opštine i njegov savetnik za pravna pitanja primili Radovana Štrpca i razgovarali sa njim o ovih 1.260 hektara. Zanima nas ko je pravio ugovor i da li je poverenik Akcijskog fonda prisustvovao razgovorima ove trojice - pita se Dražić.
On još dodaje da je na poslednjoj sednici Skupštine opštine Apatin 21. decembra prošle godine zatražio da predsednik opštine objasni šta se i kako se sve dešavalo sa ovih 1.260 hektara najkvalitetnije zemlje, a da je samo dobio odgovor od opštinskih stručnih službi da je sve „urađeno po zakonu".
- Izražavamo opravdanu sumnju da iza ovog dogovora opštinskih čelnika i Radovana Štrpca stoji prljavi novac, koji potiče od trgovine narkoticima. Pozivamo policiju i tužilaštvo da preduzmu sve iz svoje nadležnosti da se ovaj, po nama kriminalni posao aktuelne lokalne vlasti, istera na čistac - zaključuje Dražić.(J.Miljuš, Press)